Prozopokratija je oblik vlasti u kojem građani vrše vlast lično, a ne preko predstavnika. Ne glas dat u njihovo ime. Ne mandat prenet na nekog drugog. Sama vlast, u osobi.
Dva korena, spojena da imenuju nešto što do sada nije imalo svoje jasno ime.
Grčka reč πρόσωπον (prósopon) znači osoba — delujuće ja, a ne uloga koja se obavlja u ime nekog drugog. To je koren iza latinskog persona, i opstaje u novogrčkom u izrazu νομικό πρόσωπο, „pravno lice”.
U kombinaciji sa -kratija (od kratos, vlast), prozopokratija doslovno znači vlast osobe — vlast koja ostaje tamo gde je osoba, umesto da pređe na predstavnika koji deluje umesto nje.
Koren πρόσωπο (osoba) može se kombinovati sa vrlo različitim nastavcima. Samo jedan od njih opisuje šta ova reč znači.
Kult izgrađen oko jednog vladara, obožavanog, dok svi ostali ostaju pasivni. Kult ličnosti.
Fiksacija na lice ili imidž lidera, umesto na ono što zaista radi. Opsesija ličnošću.
Vlast raspoređena na svakog građanina, lično, jednog po jednog. Ne jedna uzdignuta osoba — vlast koja prolazi, lično, kroz sve.
Prozopokratija je oblik vlasti u kojem građani vrše vlast lično, a ne preko predstavnika.
Prosopocracy is a government in which citizens exercise power personally, not through representatives.
Prozopokratija ne zamenjuje demokratiju — ona upotpunjuje ono čemu je reč oduvek težila.
„Demokratija” znači vlast naroda, ali ne govori ništa o tome kako se ta vlast vrši. Ostavljen otvorenim, taj procep je omogućio reči da pokrije skoro sve: građanina koji glasa jednom u nekoliko godina da bi neko drugi vladao u njegovo ime nazivamo demokratijom, kao i građanina koji sam vlada, lično. Prozopokratija imenuje drugu polovinu tog obećanja — deo na koji demokratija nagoveštava, ali ga nikada ne garantuje. Nije suparnica demokratije; to je mehanizam koji čini da reč znači ono što je oduvek tvrdila da znači.
U predstavničkim sistemima, neuspeh uvek ima gde da se sakrije.
„Đavo je u detaljima” postaje izgovor: krivica se pomera ka dalekim tehnokratama, ka sistemu previše složenom da bi za njega odgovarala jedna osoba. Prozopokratija uklanja to skrovište strukturno, ne moralno — građanin koji ima vlast jeste sam taj detalj. Nigde drugde nema đavola da se pronađe.
"Horistics is the apposite and airtight formulation of the differentia of concepts."
«Οριστική είναι η εύστοχη και αεροστεγής διατύπωση της ειδοποιού διαφοράς εννοιών.»
Uklanjanje svakog izgovora funkcioniše samo ako građani mogu da vide dovoljno jasno da dobro vladaju kada izgovori nestanu. Zato je kamen temeljac prozopokratije Horistics — disciplina koju ova definicija opisuje. Od građanina koji ne može precizno da definiše slobodu, pravdu ili korupciju ne može se očekivati ni precizno vršenje vlasti nad njima. Prozopokratija zahteva građane sposobne da vide politički; Horistics je način na koji se taj vid gradi.
Horistics vodi poreklo od sokratovske metode definicijskog istraživanja — 2030. godina obeležava 2.500 godina od rođenja Sokrata.
Vežbaj Horistics →Prozopokratija imenuje kako bi vlast trebalo da izgleda — koju vrše sami građani, a ne prenose na druge. ROTA je konkretan predlog kako to izgraditi u praksi: građani se smenjuju u kratkim mandatima građanske dužnosti, tako da vlast prolazi lično kroz sve, i niko je ne drži dovoljno dugo da prestane da bude njegova.
Pročitaj predlog ROTA →