Ne postoji demokratija tamo gde se vlast godinama delegira izabranim zvaničnicima — postoje samo vlade koje pozajmljuju to ime. Gradimo argument u korist prave stvari: vladavine rotacijom, u kojoj svaki građanin dobija svoj red, i niko ne drži vlast dovoljno dugo da bude njome iskvaren.
Glasanje odlučuje ko vama vlada. Samo po sebi nikada nije značilo da vladate sami sobom. Slučaj za rotaciju počiva na pet tvrdnji — svaka od njih razlog zašto izbori i samouprava nisu ista stvar.
Ako neko drži vlast neograničeno — ili čak fiksni višegodišnji mandat — građani ne vladaju. Njima se vlada, sa priloženim periodom preispitivanja.
U trenutku kada predate svoju vlast predstavniku, ona prestaje da bude vaša vlast u akciji. Postaje njegova prosudba, sprovedena u vaše ime — što je nešto drugo.
Periodično biranje ko vama vlada nije ista aktivnost kao vladanje. Jedno je potrošački izbor. Drugo je ono što demokratija treba da znači.
Klijentelističke mreže, odnosi sa donatorima i karijerni podsticaji svima je potrebno vreme da se formiraju. Dve nedelje na funkciji nisu dovoljne da se izgradi ijedna od njih.
Nema stalne klase donosilaca odluka. Nema profesionalnih političara. Nema trajnog obavljanja funkcije. Vlast prolazi kroz sve, a zatim ide dalje.
U klasičnoj Atini, većina javnih funkcija nije se osvajala izborima — popunjavane su žrebom, izvučenim iz skupa građana sa pravom glasa. Na izbore se gledalo sa sumnjom, uglavnom rezervisane za nekoliko uloga koje su zahtevale specijalizovanu veštinu, poput vojnog zapovedništva.
Obrazloženje je bilo direktno: izbori teže da favorizuju bogate, dobro povezane i ubedljive. Žreb ne favorizuje nikoga. Smatran je demokratskijim mehanizmom — izbor žrebom bio je, u stvarnom smislu, izvorno značenje «vlasti naroda».
Taj stari prevarantski dogovor pseudodemokratije — glas svakih nekoliko godina u zamenu za to da neko drugi vlada u tvoje ime — je istrošio svoj ciklus. Njegova legitimnost se istanjila, a tvrdnja da je konačni oblik demokratije ionako nikada nije izdržala proveru. Došlo je vreme Prozopokratije, u kojoj građani neposredno vrše vlast.
Svaki odrasli građanin prolazi kroz rotaciju redom — abecednim redom, ili prema transparentnom slučajnom redosledu. Niko nije izuzet zbog statusa. Niko se ne ponavlja preuranjeno.
Posao, porodica, odmor. Građanska dužnost je rotacija kroz kalendar, ne karijera.
Lokalne zakonodavne i budžetske odluke, koje donosi onaj čiji je red, ne onaj ko je najžešće kampanjovao.
Dužnosti policije zajednice se rotiraju na isti način, pod standardizovanom obukom koju svi građani unapred završe.
Sudijska dužnost se takođe rotira — proširujući princip porote koji je već poznat u mnogim današnjim pravnim sistemima.
Ne predstavljamo ovo kao gotov plan. Ozbiljna ideja stiče poverenje imenovanjem svojih najtežih problema, ne skrivanjem.
Standardizovana, obavezna obuka pre svake rotacije je radna pretpostavka — ali obim i strogost te obuke ostaju nerešeni, i to je daleko najteži problem dizajna u ovom modelu.
Žreb ima jasan istorijski presedan na nivou grada. Njegovo širenje na nacionalno upravljanje — posebno za pitanja koja zahtevaju kontinuitet, poput spoljne politike — otvoreno je pitanje dizajna, ne rešeno.
Još nemamo plan prelaska. Prva faza ovog projekta je izgradnja javnog razumevanja ideje — dizajn prelaska dolazi kasnije, sa više ljudi uključenih u njegovo oblikovanje.
Ovo nije kandidat, stranka ili glas. Ovo je argument koji mora jasno dopreti do ljudi pre nego što može bilo gde da ide. Vaš doprinos finansira prvu fazu: izgradnju slučaja, javno, otvoreno.
Donacije se obrađuju transparentno — svaki doprinos i trošak je javno vidljiv. Nijedan fond ne podržava nijednog kandidata ili stranku.